Jedne hladne noći, dok su vetrovi donosili miris mokrog asfalta i daleki zvuk tramvaja, crna mačka je nestala u aleji. Beli mačor je, bez ijedne brze geste, prišao i sedeo na mestu gde je nestala. Čekao je. Čekao je dugo, dok se grad nije razbudio i dok su prve senke neonskih znakova počele da blede. Kad se crna mačka vratila, donela je s njom sitni poklon — komadić tkanine iz tuđe jakne, možda sećanje na neku noćnu avanturu. Beli mačor ga je pomirisao, pažljivo, kao da čita poruku koju samo on može razumeti. Zatim su zajedno otišli, ponovno stapajući njihove razlike u tihu koegzistenciju.
Zaključak — prevod završne misli
Prolaznici su počeli da pričaju legende. Neki su tvrdili da crna mačka donosi dobre prilike noću — šapneš joj tajnu i ona će je zadržati. Drugi su u belom mačoru prepoznali čuvara: on će te probuditi blagim dodirom ako san postane opasan. Jedan starac na uglu, koji je prodavao novine i krčio vreme pogledom, tvrdio je da ih je video kako zajedno prate jednu porodicu, štiteći je od zle sreće i tiho lečeći rane koje ljudi ne primećuju. crna macka beli macor sa prevodom
Priča
Nedaleko od nje, usredsređujući se na suprotan svet, sedeo je beli mačor — krupan, sa gracioznim obrisima koji su odavali utisak dostojanstva i mudrosti. Njegovo krzno je reflektovalo ulične neone, pretvarajući ga u svetlucavog duha među senkama. Beli mačor je imao naviku da posmatra svet izbliza: ne trčkara, ne juri, već mereći sve svojim mirnim, prodornim pogledom. Njegove šape su bile čiste, potezi odlučni; svaki njegov pokret delovao je kao pažljivo izgovoren stih. Jedne hladne noći, dok su vetrovi donosili miris